[ Pobierz całość w formacie PDF ]
.Vuk nam usvom Re~niku pod re~ju kuga veli, da kuga prelazi preko mora i dolazi amo da mori qude; poovome izgleda da su i Srbi verovali da se onaj svet nalazi s onu stranu mora.Jo{ jedan dokazimamo da su Srbi verovali da se onaj svet nalazi preko mora, a to je slagawe ponuda pokojnicimana dasku i pu{tawe istih niz reku, da ih ona odnese na more, pa zatim u onaj drugi svet prekomora, koji je zabele`en kod Homoqskih Srba./Dr V.^ajkanovi}: Stud.iz Rel.i Folklora./Prema ~e{kom prevodiocu Huberini (vidi poglavqe o Volosu) izgleda da su i ^esi verovalida se onaj svet nalazi preko mora.Me|utim, se u na{em narodu, prema pri~ama i verovawu, onaj svet nalazi i pod zemqom;ulazi se u wega kroz neku jamu ili stari bunar.Prema ovome Krekovo mi{qewe, da nijedanindoevropski narod u najstarije vreme nije zami{qao mrtva~ko carstvo pod zemqom, izgleda danije posve ta~no./Isto./ Verovawu da se onaj svet nalazi pod zemqom prikqu~uje se i narodna 61kosmografija u Lici koja veli da ima tri sveta, jedan je na vrhu, jedan je propao na zemqu u ni`e,jedan u vi{e.Sloveni su svoje mrtve ili sahrawivali u poqa, pod pragom ili oko ogwi{ta, ili su ihpolo`iv{i u ~amac spaqivali, ili pak na more otiskivali.Izgleda da je u najranije vremeobi~aj spaqivawa bio naj~e{}i.Jedan spomenik nam veli da du{a pokojnika sve dotle lebdi nadrve}u, dok se pokojnik ne spali.U svim slu~ajevima sahrane, Sloveni su kraj pokojnikastavqali sve wegove najmilije stvari.Oru`je, kowa i razne ponude redovno su sa pokojnikomzajedno sahrawivali, a katkad se `ena svojevoqno ubijala i zajedno je sa mu`em bilasahrawivana.Ibn Foslan pri~a da je i on prisustvovao sahrani jednog Slovena.Krek iznosi ceo taj dugiopis Foslanov, u kojem se opisuje sva ceremonija pri pogrebu Slovena.Ovaj bi opis rezimiranglasno: Sloveni su najpre nad odrom pokojnika stavqali neki krov, koji je nad wim stojao svedotle dok se odelo za pokojnika ne sa{ije.Pokojnika stavqaju u ~amac; ako je bogat imawe mupodele na tri dela: jedan deo pripada familiji, sa drugim kupe za pokojnika mrtva~ko odelo, aza tre}i deo nabave pi}e za ovu sve~anost.U ovim zgodama se oni opijaju do besvesti, a po nekina ovim sve~anostima od pi}a i umru.Foslan zatim pri~a, kako se i dete kakvog mogu}nika(obi~no devoj~ica) svojevoqno re{avalo da umre zajedno s ocem, i toga dana kad je trebalo dabude s ocem spaqeno, vrlo je mnogo to dete pilo i bilo je neobi~no veselo.Na sam dan kad }e se pokojnik spaliti zajedno sa devoj~icom, izvuku ~amac, u kome }e bitipokojnik spaqen, na obalu, pa ga zatim dignu na loma~u, a svet ide oko loma~e i sve ne{togovori.Jedna `ena, koju zovu an|eo smrti, stara se o odelu pokojnika kao i o svemu drugom, {taje potrebno za ceremonijal ovog pogreba; ona i devoj~icu ubija.Ibn Foslan veli da je ta `enabila pravi |avo: ru`na, podmukla pakosna izgleda.Kada je sve ovo gotovo tek onda vade mrtvaca iz groba, u kom je pod onom nastre{nicomle`ao, i obla~e ga, zatim ga metnu u ~amac, a kraj wega stavqaju ponude; polo`iv{i ga u ~amac,bacaju u w jedno pseto koje su prethodno na dvoje presekli, zatim dovode dva kowa i teraju ihdok se ne zapene, pa ih onda wegovom sabqom ubiju, a meso im opet u ~amac bacaju; sa dva vola,koja odmah posle kowa dovode, isto u~ine.Stanovnici toga kraja kazuju onoj devoj~ici: "Ka`itvome gospodaru: Samo iz qubavi prema tebi ~inim to". Jednoj koko{ki tako|e odseku glavu ibacaju je u ~amac.Devoj~ica ona triput ide na loma~u i sa loma~e: prvi put veli: "Gle! ovde sumi otac i majka"; drugi put veli: "Gle! sad vidim sve moje pokojnike gde zajedno sede"; tre}i putveli: "Gle! tamo je moj gospodar.On sedi u raju.Raj je tako lep i zelen, u wemu su qudi i de~aci,on me zove; odvedite me k wemu".Ona se zatim svu~e, popije nekoliko ~a{a pi}a opra{taju}i seod `ivota, a i zato da bi mogla oti}i tamo, gde joj je gospodar.Sad nastupa grozna smrtdevoj~ice.Ve`u joj konopac oko vrata i ste`u dok ne umre, a "an|eo smrti" joj me|utim, zarijeno` izme|u rebara.Zapale loma~u i svaki od prisutnih dodaje na loma~u po jedno upaqeno drvo;~amac zaplamti i pokojnik i devoj~ica i sve {ta je u wemu.Tada jedan Rus re~e Foslanu: "Vi,Arapi, vi ste jedan glup narod; vi zakopavate ~oveka u zemqu, gde ga razdiru `ivotiwe i rvi; ami, mi ga za~as spalimo, da bi odmah oti{ao u raj".Za nepun sat sve se ovo pretvorilo u pepeo.Na mestu, gde su ~amac izvukli naprave humku podignu spomenik od bukova drveta, bele`e}i imepokojnikovo kraj careva. 62Mnogo {to{ta je u ovom opisu preterano; pre svega ne znamo da li se on odnosi na Ruseili Varjage.Sem ovoga na~ina sahrawivawa tj.spaqivawa, Sloveni su svoje mrtve, kao {to rekosmo,sahrawivali i oko ogwi{ta ili pod ku}nim pragom.Deca koja su umrla nekr{tena, sahrawuju sekod Malorusa pod ku}nim pragom, veli Kotqarevski.To je, po [raderovu mi{qewu, ostataknekada{weg obi~aja, da se i odrasli pokojnici sahrawuju pod pragom./Dr V.^ajkanovi}: St.izRel.i Folk./Sloveni su svoje mrtve sahrawivali i u zemqu, po poqima i {umama, jer odre|ena meta grobqa nisu imali, a mesto gde su nekoga sahranili ozna~avali su ili nekom batinom, ili pakvisokom humkom zemqe.O toj humci veli Nestor: "I zapovedi Olga qudima svojim da na~ineveliku mogilu".Ove su mogile Rusi posle zvali "kurgan", koje postalo od starog "kragan ilikrug"."Kad ko od Radimi}a umre, oni slave triznu oko le{a; zatim naprave veliku loma~u,nameste le{ na wu, i nalo`e vatru.Potom pokupe kosti metnu ih u jedan sudi}, koji nameste najedan stub kraj puta.Tako i danas ~ine Vjati}i" veli Nestor./Dr V.^ajkanovi}: St.iz Rel.iFolk./ U ovom stavku se kraj jo{ jednog na~ina sahrane spomiwe i trizna.Triznu spomiweNestor jo{ jedanput, kad veli da je Olga bila naredila da joj se posle smrti ne prire|ujetrizna.Trizna nije ni{ta drugo nego obredna gozba u ~ast predaka, koja nam se u vrlo mnogooblika i pod raznim imenima do danas o~uvala.Pored trizne, jo{ nam se jedna re~ sa~uvala kojaozna~ava slavqewe gozbe u ~ast pokojnika, a to je strava.Ovu nam re~ spomiwe Jordanes i velida su "slavili stravu nad grobom Atilinim".Istori~ari misle da su ovaj obi~aj Huni primiliod Slovena, kojih je, bez sumwe, bilo u Atilinoj vojsci.Simboli~ka `rtva precima bi}e efikasnija, ako se priredi tamo, gde }e biti u doma{ajuonog kome se prire|uje, /Isto./ otuda se mnoge da}e i pomeni daju na samom grobu pokojnika, amnoge `rtve opet na ku}nom pragu.Ovaj obi~aj `rtvovawa precima hri{}anstvo nije uspelo ninajmawe da oslabi, i on nam se o~uvao u pojedinostima do danas.Preci i pokojnici imaju ispecijalna svoja jela; tu su orasi, pa zatim pasuq i med, koji je omilela hrana du{e pokojnikakod svih Indoevropqana.Badwidanska ve~era je jedna od najva`nijih ve~era u ~ast mrtvima.Jedan deo od svakog jela ostavqa se za wih.U Rumuniji se pokojniku nosi na grobqe ne samohrana nego i odelo./Isto./ Ove obredne obi~aje precima i pokojnicima izneo je Mickijevi} upesmi "Dziady" (preci).U Beloj Rusiji postoje i naro~ite formule pri dozivawu predaka nagozbu.Sve ove obrede precima stari spomenici nam vrlo malo ili nimalo ne opisuju, ali jezamenu za st.spomenike folkloristika svih Slovena prepuna obi~ajima, `rtvama i obrednimgozbama u ~ast predaka.A da su ovi obi~aji postojali i kod Starih Slovena dokazuje namotkopavawe starih mogila, u kojima je na|eno posu|e, u kojem je nekad bila hrana za pokojnike
[ Pobierz całość w formacie PDF ]